Ako si se pitao da li će Eurosong 2026. pokušati da ublaži tenzije koje prate nastup Izraela kao što se do sad radilo – odgovor je jasan: neće. Austrijska državna televizija ORF, domaćin narednog takmičenja, poručuje da neće zabranjivati palestinske zastave u publici niti prigušivati zvižduke tokom izraelskog nastupa, kao što je to rađeno na nekim prethodnim izdanjima.
Sedamdeseto izdanje Eurosonga, koje će se održati u maju, već sada ulazi u istoriju – ali ne po muzici. Na takmičenju će učestvovati svega 35 zemalja, što je najmanji broj učesnika od 2003. godine. Nekoliko država: Španija, Irska, Slovenija, Island i Holandija, najavilo je bojkot u znak protesta zbog učešća Izraela.
Manifestacija koja je decenijama slavila raznolikost i pop kulturu pretvara se u polje diplomatskih sukoba. Zemlje koje bojkotuju smatraju da je, u kontekstu velikog broja civilnih žrtava u Gazi nakon izraelske vojne odmazde na teroristički napad Hamasa 7. oktobra 2023, učešće na takmičenju moralno upitno.
Izvršni producent Eurosonga Michael Kroen poručio je da će biti dozvoljene sve službene zastave koje su u skladu sa zakonom i sigurnosnim pravilima. Kako kaže, zadatak ORF-a nije da „uljepšava stvarnost“, već da je prikaže onakvom kakva jeste. Programska direktorica ORF-a Stefanie Groiss-Horowitz dodatno je naglasila da neće biti vještačkog aplauza kojim bi se prekrili mogući zvižduci iz publike što je bila praksa do sad.
Austrija, zajedno s ORF-om, otvoreno podržava učešće Izraela, i smatra da je bojkot kontraproduktivan. Izraelska televizija KAN pokušaje isključenja opisuje kao oblik kulturnog bojkota.
I dok političke tenzije rastu, interesovanje publike i dalje je ogromno – ovogodišnji Eurosong pratilo je oko 166 miliona gledalaca širom svijeta. Ipak, ostaje pitanje: može li muzika još jednom nadjačati politiku ili je Eurosong trajno ušao u novu, znatno ozbiljniju fazu?
