Sve je više ljudi koji svakodnevno zavise od vještačke inteligencije – od posla, preko komunikacije, do zabave. I dok AI olakšava život, raste strah da joj prepuštamo previše. Prema tvrdnjama dr Romana Jampolskog, profesora računarstva i inženjerstva sa Univerziteta u Louisvilleu, u narednih pet godina AI bi mogla da preuzme čak 99 odsto poslova, navodi Nova.rs.
Gostujući u podkastu Diary of a CEO koji vodi Steven Bartlett, Jampolski je objasnio da čak ni kreativne profesije nisu sigurne. „AI može da pročita svaku knjigu koju si ti čitao, da nauči tvoje obrasce ponašanja i da postavlja pitanja bolje nego ljudi“, rekao je profesor podkasteru.
Ipak, postoji mali broj zanimanja koja bi mogla opstati. Fizički poslovi će se zadržati još neko vrijeme jer, kako kaže, humanoidni roboti kasne najmanje pet godina. Takođe, pojedinci će i dalje tražiti ljudsku interakciju iz ličnih ili tradicionalnih razloga. „Možda si bogat i hoćeš računovođu od krvi i mesa. Voren Buffett nikad ne bi prešao na AI“, naveo je Jampolski.
Naglasio je i da će postojati „mali segment tržišta“ za ljude – slično kao što danas postoje proizvodi skuplji zato što su napravljeni u SAD, a ne u Kini. To, međutim, opisuje kao „gotovo fetiš“, a ne realnu potrebu.
Prema njegovom mišljenju, do 2027. bi AGI – veštačka opšta inteligencija mogla postati stvarnost. To bi značilo „besplatnu radnu snagu“ za kompanije, uz uštedu biliona dolara, i stopu nezaposlenosti kakvu svijet nikada nije vidio.
Ipak, Jampolski podsjeća da tehnologija često postoji decenijama prije nego što postane masovna. „Video-telefoni su postojali još sedamdesetih, ali su zaživjeli tek s iPhone-om“, rekao je i dodao: „Ja nisam zabrinut, vi jeste.“
